Xiangqi online, besplatno

Xiangqi (象棋), poznata i kao kineski šah, klasična je strateška igra sa dubokim istorijskim korenima i posebnim statusom u kulturi Istočne Azije. Zajedno sa igrom go, smatra se jednim od najvažnijih intelektualnih simbola kineske civilizacije.

Za razliku od zapadnog šaha, xiangqi se razvijala prema sopstvenim pravilima i logici, koji odražavaju jedinstven pogled na strategiju i prostor. Ova igra zahteva ne samo precizno računanje i logičko razmišljanje, već i suptilnu intuiciju — osobinu koja se visoko ceni u istočnjačkoj filozofiji.

Danas je xiangqi popularna ne samo u Kini, već i u Vijetnamu, gde je poznata pod nazivom cờ tướng i ima status nacionalne igre. U zemlji postoji razvijen sistem turnira koji uključuje kako profesionalna takmičenja, tako i masovne amaterske lige.

Među kineskom dijasporom širom sveta, xiangqi zadržava značaj kulturnog simbola koji povezuje generacije i predstavlja ne samo zabavu, već i oblik intelektualnog i istorijskog nasleđa.

Istorija igre

Sve igre slične šahu potiču od chaturange (चतुरङ्ग) — indijske igre iz V–VI veka nove ere. Na Zapadu je ona evoluirala u klasičan šah, u Koreji u janggi (장기, 將棋), u Japanu u shōgi (将棋), a u Kini u xiangqi. Sve ove igre se igraju na pravougaonim tablama sa kvadratima i koriste figure različitih vrednosti. Prema drugoj teoriji, xiangqi je nastala nezavisno od Indije — u drevnoj Kini pre oko 2000 godina. Ovu mogućnost posredno potvrđuju dokumenti iz doba dinastije Han, ali konkretnih dokaza nema.

Zanimljivo je da reč “xiangqi” znači „šah sa slonom“, što se ogleda i u simbolici figura i u samom nazivu igre. Takođe je poznato da je u prošlosti postojalo više lokalnih varijanti xiangqi sa različitim pravilima, dok se tokom X veka nisu ustalili savremeni kanoni.

Bilo kako bilo, xiangqi se sigurno igrao u Kini još u VIII veku, i to sa trodimenzionalnim figurama, za razliku od ravnih pločica koje se koriste u shōgiju. Među figurama su bili kralj, slon, kočija i vojnici (pijuni) — kao i u indijskoj chaturangi. Teško je poverovati da je takvo podudaranje slučajno, i čak ako xiangqi nije nastala direktno iz chaturange, njen uticaj je bio snažan.

Ključna razlika između xiangqi i drugih šahovskih igara jeste prisustvo „reke“ koja deli tablu na dva dela. Neke figure, poput slonova, ne mogu da je pređu, što igri daje dodatnu stratešku dubinu. Osim toga, „palata“ koja ograničava kretanje generala i čuvara jedinstvena je osobina koja se ne sreće u drugim varijantama šaha.

Popularnost xiangqi u Kini tokom VIII–X veka bila je neosporna — igrali su je i plemići i seljaci. Razlika je bila samo u ceni i složenosti izrade tabli i figura. Poznat istorijski primer je partija iz X veka u kojoj je putnik Chen Tuan (陳摶) pobedio kineskog cara. Dugo vremena, ova igra je bila isključivo kinesko kulturno blago, a njena ekspanzija ka Zapadu počela je tek početkom XX veka.

U literaturi i slikarstvu tog doba postoje brojna pominjanja xiangqi, što potvrđuje njen kulturni značaj. U staroj Kini, igra je takođe smatrana sredstvom za razvoj strateškog razmišljanja i preporučivana je budućim činovnicima i vojskovođama.

Evropljani su prvi put saznali za xiangqi zahvaljujući crtežu Françoisa Bouchera pod nazivom „Igra kineskog šaha“, koji je u obliku gravure prikazan u Parizu između 1741. i 1763. godine. Na Zapadu se za igru znalo, ali se u nju počelo igrati tek tokom 1930-ih godina. Veliki podsticaj globalnoj popularnosti xiangqi dao je veliki turnir održan 1930. godine u Hongkongu između južne i istočne Kine. Imao je 16 rundi i završen je nerešeno.

Od tada je u Kini osnovano desetine regionalnih liga i obrazovnih ustanova u kojima se deca uče xiangqiju od ranog detinjstva. Posebnu ulogu u razvoju igre imale su televizijske prenose partija i komentari majstora koji su se počeli redovno pojavljivati u kineskim medijima tokom druge polovine XX veka.

Osnivanje Narodne Republike Kine 1949. godine dodatno je ubrzalo popularizaciju xiangqi i u zemlji su počela da se organizuju godišnja takmičenja koja su privlačila milione gledalaca u Kini i inostranstvu. Godine 1956. xiangqi je zvanično proglašen sportom u NR Kini.

Od 1980-ih godina organizuju se međunarodni turniri, uključujući i svetska prvenstva, sa učesnicima iz Evrope, SAD, Singapura, Vijetnama i drugih zemalja. Svetska federacija xiangqi (WXF, 世界象棋联合会) osnovana je 1993. godine i od tada koordinira najvažnija takmičenja širom sveta.

Zanimljivosti

Go i xiangqi su najpoznatije kineske društvene igre van granica Kine. Evo nekoliko zanimljivih činjenica o kineskom šahu:

• Xiangqi je zvanično uvršten u program Svetskih misaonih igara 2008. i 2012. godine.
• Tokom 1970-ih u SSSR-u je pokušano popularisanje xiangqi: u prodaji su se pojavili teorijski priručnici i setovi za igru pod nazivom „Cho Hong Ki“. Ipak, to nije bilo dovoljno da se prevaziđu kulturne razlike i jezička barijera.
• Najvećim igračem xiangqi u XX veku smatra se Kinez Xie Xiaxun (谢侠逊). On je napisao prvu knjigu o igri na engleskom jeziku i postao potpredsednik Kineske xiangqi asocijacije (中国象棋协会).
• Najuspešniji igrač XXI veka do sada je Kinez Lü Qin (吕钦) — petostruki šampion Kine u ovom sportu.
• U kineskim školama xiangqi je deo nekih vannastavnih programa kao sredstvo za razvoj logičkog i prostornog razmišljanja.
• Na popularnim azijskim video platformama pojedine xiangqi partije dostižu milione pregleda, posebno ako ih komentarišu poznati velemajstori.
• U kineskim muzejima mogu se videti drevne table i figure za xiangqi izrađene od žada, slonovače i dragocenog drveta.

Xiangqi nije samo varijanta šaha, već jedinstven kulturni fenomen koji objedinjuje milenijumsku istoriju, filozofiju i istočnjačko strateško razmišljanje. Njena pravila, tabla i figure odražavaju kineski pogled na svet, a raznovrsnost taktičkih pristupa čini igru zanimljivom i za početnike i za profesionalce. Danas xiangqi prelazi kulturne granice i postaje deo svetske intelektualne baštine, uz klasičan šah i go.

Ako želite da razvijate logičko razmišljanje, naučite da unapred predviđate poteze i pri tom se približite drevnoj tradiciji — probajte da odigrate partiju xiangqi. Već jedna igra može vas iznenaditi svojom dubinom i nepredvidivošću.

Za razliku od klasičnih šahovskih igara koje se igraju na tabli 8×8, tabla za Xiangqi je asimetrična i sastoji se od 9×10 linija. Figurice nisu postavljene u centar polja, već na njihove preseke (kao u igri go). Na sredini table prolazi razdelna linija koja se tradicionalno naziva „reka“. Ova linija utiče na kretanje figura i ima značajno strateško značenje.

Ova osobina čini igru ne samo vizuelno jedinstvenom, već i dodatno komplikuje pozicionu borbu: ista figura može da se ponaša potpuno drugačije pre i posle prelaska reke. Osim toga, sa svake strane table se nalazi „palata“ dimenzija 3×3 polja – područje u kojem mogu da se kreću samo kralj i savetnici, što igri daje posebnu unutrašnju simetriju.

Na početku igre, svaki igrač ima isti set figura različitih vrednosti, među kojima su:

• Tornik – sa vrednošću 9 jedinica.
• Top – sa vrednošću 4,5 jedinica.
• Konj – sa vrednošću 4 jedinice.
• Slon – sa vrednošću 2 jedinice.
• Savetnik – sa vrednošću 2 jedinice.

Igrač takođe ima pešake, koji imaju vrednost jedne jedinice pre nego što pređu „reku“, a vrednost dve jedinice nakon toga. Figurice se razlikuju po boji, a često su oblikovane kao minijaturni vojnici, topovi ili konjanici. To igru čini živopisnijom i interesantnijom, naročito za decu.

Tradicionalno, crvene figurice prave prvi potez – ovaj element je zabeležen u savremenim pravilima i utiče na otvaranje partije. Hijeroglifi ispisani na figurama razlikuju se zavisno od strane: iste figurice mogu imati različite natpise za crvene i crne, što ističe bogatu vizuelnu kulturu igre.

Kako se pomeraju figurice

Svaka figura u Xiangqi ima jedinstvene mogućnosti kretanja – kao i u klasičnom šahu – i specifična ograničenja. Pravila su sledeća:

• Kralj se pomera samo jedno polje – vertikalno ili horizontalno – i ne može napustiti svoju 9-polja „palatu“.
• Savetnik se pomera jedno polje dijagonalno i takođe ne može napustiti „palatu“.
• Slon se pomera tačno dva polja dijagonalno (ne manje) i ne može preći „reku“.
• Tornik se može pomerati po bilo kom broju polja vertikalno i horizontalno – ali samo ako na njegovom putu nema drugih figura koje blokiraju njegov pomak.
• Konj se pomera u obliku slova „L“ – dva polja napred i jedno u stranu. Za razliku od klasičnih šahovskih figura, konj u Xiangqi ne može „preskočiti“ druge figure.
• Top je jedinstvena figura, koja nema ekvivalent u zapadnom šahu. Kao i tornik, on se pomera vertikalno i horizontalno na bilo koji broj polja, ali prilikom napada mora da „preskoči“ tačno jednu figuru – tzv. lafet. Ova osobina omogućava topu da izvede iznenadne taktičke udare sa velike udaljenosti i čini ga veoma opasnim u otvorenim pozicijama.
• Pešak pre nego što pređe reku može da se pomeri samo jedno polje napred, a posle toga može da se pomera i po jedno polje udesno ili ulevo.
• Pešak u Xiangqi ne može da ide unazad i ne menja se u drugu figuru, kao u klasičnom šahu. To značajno ograničava njegovu upotrebu u završnici.

Pravila igre

Cilj igre je dati mat protivničkom kralju, to jest – blokirati sve njegove legalne poteze. Međutim, potrebno je poštovati nekoliko ograničenja:

• Oba kralja ne mogu biti na istoj vertikalnoj liniji ako između njih nije smestena nijedna figura.
• Kralj ne može da ostane na polju koje je napadnuto od strane protivnika.
• „Večni napad“ i „večni šah“, kada kralj može beskonačno da beži od udarca, nisu dozvoljeni.
• Postoje i dodatna tehnička pravila koja ograničavaju ponavljanje istih poteza. Ako igrač tri puta ponovi istu poziciju bez napretka, može dobiti upozorenje ili izgubiti, naročito na turnirima.

U Xiangqi može doći i do pat situacije, kada igrač ne može da izvede nijedan legalan potez a da ne prekrši gore navedena pravila. To se smatra gubitkom – kao i mat.

Saveti za igru

Xiangqi se značajno razlikuje od klasičnih šahova i može biti odličan dodatak vašoj kolekciji društvenih igara. Da biste naučili kako da pobeđujete, preporučuje se:

• Napredovati postepeno kroz ploču, jačajući krila i blokirajući napade protivnika.
• Istovremeno se brinuti o napadu i odbrani svojih figura.
• Žrtvovati figure kada je to potrebno za pobedu.
• Izbegavati direktne sukobe sa protivničkom armijom.
• Iskoristiti prednosti pešaka, koji postaju među najefikasnijim figurama nakon što pređu „reku“.
• Važno je zapamtiti da je u Xiangqi brzina razvoja ključna: postavljanje torova i topova u aktivne pozicije tokom prvih 5–7 poteza omogućava kontrolu nad centrom i suzbijanje inicijative protivnika.
• Jedna od uobičajenih grešaka početnika je prekomerna koncentracija snaga u centru ploče. U Xiangqi, napadi sa strane, naročito uz pomoć topa i konja, su od velike važnosti.
• Praksa je pokazala da najuspešnije strategije baziraju se na predviđanju protivnikovih poteza i očuvanju taktičke inicijative, a ne na razmeni figura.
• Studiranje klasičnih otvaranja (kao što je „centralni top“ ili „obrnuti slon“) pomaže bržem razumevanju strukture igre i razvijanju dugoročne pozicione inicijative.

Čak i kratko upoznavanje sa pravilima i nekoliko trening partija pomoći će vam da osetite dubinu i ritam igre. U početku je korisno igrati protiv veštačke inteligencije – većina aplikacija omogućava da izaberete nivo težine i prilagodite stil igre.

Možete takođe proučavati partije sa komentarima velikih majstora – ovi video snimci i interaktivne analize su široko dostupni na specijalizovanim platformama. Pomažu da brže shvatite taktike, otvaranja i uobičajene greške početnika.

Xiangqi nije samo zabavna aktivnost, već i moćna intelektualna vežba koja razvija analitičko razmišljanje, vizuelnu memoriju i prostornu maštu.