Solitaire online, besplatno

Solitaire je jedna od najpoznatijih kartaških igara za jednog igrača, koja spaja jednostavna pravila sa dubokom logičkom strukturom. Tokom vekova svog postojanja, igra je prošla put od aristokratske zabave do digitalne rekreacije, postavši deo svakodnevne kulture u mnogim zemljama. Za razliku od većine kartaških igara, Solitaire je namenjen individualnoj igri, gde su važni pažnja, doslednost i sposobnost razmišljanja nekoliko poteza unapred. Njegova popularnost je u velikoj meri povezana sa univerzalnošću: dovoljan je jedan špil karata da bi se dobila aktivnost istovremeno mirna i intelektualno bogata.

Posebno mesto u istoriji Solitaire zauzima Klondike — varijanta koja je vremenom postala praktično sinonim za celu igru. Upravo ova verzija stekla je najveće priznanje zahvaljujući uspešnoj kombinaciji logike i slučajnosti, kao i širokom širenju u digitalnom okruženju. Solitaire je zauzeo stabilno mesto u kulturi: od viktorijanskih salona do standardnih aplikacija u operativnim sistemima. Doživljava se ne samo kao igra, već i kao oblik organizovanog odmora — način da se čovek isključi, usredsredi i distancira od spoljne vreve.

Istorija Solitaire

Poreklo i rani periodi

Tačno poreklo Solitaire ostaje nejasno, međutim istraživači se slažu u mišljenju da su se kartaške igre zasnovane na raspoređivanju — prethodnici Solitaire — pojavile u Evropi krajem XVIII veka. Za najverovatnije mesto nastanka Solitaire smatra se Severna i Centralna Evropa — pre svega Skandinavija, Francuska i Nemačka. Zanimljivo je da su se u nekim jezicima sačuvali tragovi ranog mističnog shvatanja Solitaire. Tako je u skandinavskim zemljama igra dobila naziv Kabale — preuzet iz francuskog Cabale, reči povezane sa tajnama, zaverama i zagonetnim praksama. U doba kada se Solitaire često doživljavao kao oblik proricanja, takav naziv delovao je sasvim prikladno. Zaista, krajem XVIII i početkom XIX veka Solitaire se doživljavao ne samo kao zabava, već i kao neka vrsta proricanja: verovalo se da, ako se raspored «poklopi» (odnosno sve karte legnu u ispravnom redosledu), želja će se ispuniti.

Prva dokumentovana pominjanja Solitaire datiraju iz 1780-ih: u nemačkoj antologiji igara Das neue Königliche L’Hombre-Spiel (1783) nalaze se opisi rasporeda karata pod nazivima Patience i Cabale. Prema zapažanju istoričara igara Davida Parletta, u ranom periodu postojao je i varijant Solitaire za dva učesnika — svaki je slagao svoju kombinaciju, takmičeći se u brzini. Međutim, znatno veću popularnost brzo je stekla pojedinačna verzija, kao mirnija i koncentrisanija aktivnost.

Širenje u Evropi

Krajem XVIII i početkom XIX veka Solitaire je počeo da ulazi u modu na dvorovima i u salonima. U Francuskoj u vreme Luja XV, rasporedi karata postali su omiljena zabava plemstva. Malo kasnije, interesovanje za Solitaire proširilo se i u Engleskoj: prva upotreba reči Patience u engleskom jeziku zabeležena je 1801. godine, a do 1820-ih godina igra je već bila dobro poznata u britanskom društvu. O tome, između ostalog, svedoči pismo Harijet Leveson-Gover, grofice od Granvila, datirano 1822. godine.

Otprilike u istom periodu pojavljuju se i prva književna pominjanja Solitaire u Rusiji. Već 1826. godine u Moskvi je objavljena knjiga sa karakterističnim naslovom: «Zbirka rasporeda karata, poznatih pod nazivom veliki solitaire, revnosno posvećena svim zauzetim ljudima». To svedoči o tome da je igra bila poznata među ruskom aristokratijom najmanje od početka 1820-ih godina.

Postepeno je Solitaire izgubio isključivo proricanjski karakter i pretvorio se u logičku igru, dostupnu širokom krugu ljubitelja karata.

Viktorijanska era i prve zbirke

Pravi procvat popularnosti Solitaire dogodio se sredinom i u drugoj polovini XIX veka. U to vreme u Evropi i SAD pojavilo se mnoštvo zbirki sa opisima rasporeda karata. Jedno od ranih i značajnih izdanja, koje je uticalo na širenje Solitaire, bila je knjiga britanske aristokratkinje Lady Adelaide Cadogan. Njena «Illustrated Games of Patience» prvi put je objavljena oko 1870. godine i sadržala je 25 vrsta Solitaire. Knjiga je imala veliki uspeh i više puta je ponovo štampana — u Engleskoj je ime Cadogan čak postalo uobičajen izraz za bilo koju zbirku solitaire igara.

Nakon Lady Cadogan usledili su i drugi autori: Amerikanka Edna Čejni objavila je svoju knjigu o Solitaire ubrzo nakon 1870-ih, a u 1890–1900-im pojavile su se obimne zbirke Britanki Meri Elizabet Vitmor-Džons, E. D’Orse i drugih, koje su dokumentovale stotine različitih rasporeda. U viktorijanskoj Engleskoj Solitaire je postao moderan hobi, posebno za dame — mirna kartaška slagalica odgovarala je duhu vremena.

U ovom periodu pojavile su se nove varijante Solitaire, a mnogi klasični rasporedi dobili su imena koja su upućivala na poznate istorijske ličnosti i događaje. Široko je poznata legenda da je Napoleon Bonaparta tokom svog progonstva na ostrvu Sveta Helena provodio vreme igrajući Solitaire. U njegovu čast nazvani su popularni rasporedi, kao što su «Napoleon at St. Helena» i «Napoleon’s Square» — iako za to ima malo istorijskih dokaza. Ipak, sama pojava takvih imena govori o tome kakvo je mesto Solitaire zauzimao u kulturnom životu XIX veka.

Nastanak Klondike

Krajem XIX i početkom XX veka na scenu stupa varijanta koja je kasnije postala najpoznatiji Solitaire na svetu — igra Klondike. Poreklo ovog rasporeda obavijeno je izvesnom tajnovitošću. Naziv očigledno upućuje na region Klondike na severozapadu Kanade, proslavljen zlatnom groznicom 1896–1899. godine. Prema jednoj od verzija, upravo su kopači tokom zlatne groznice smislili da slažu kartaški Solitaire, krateći duge polarne noći u iščekivanju sreće. Priča se da su tragači za zlatom na nalazištima uvek imali špil karata i, čuvajući iskopano zlato noću, slagali Solitaire kako ne bi zaspali. Ova romantizovana verzija čvrsto se ukorenila u kulturnom folkloru. Na primer, pisac Džek London u jednoj od svojih priča o Severu opisuje kako su klondikejski tragači provodili večeri uz Solitaire: «Šorti, uronjen u mračno očajanje, slagao je Solitaire». Međutim, nema neposrednih dokumentovanih dokaza koji povezuju nastanak igre sa Klondikom.

Istraživači primećuju samo da prve objave pravila ovog rasporeda potiču s početka XX veka. Tako se, na primer, u izdanju «Hoyle’s Games» iz 1907. godine pominje igra pod nazivom «Seven-Card Klondike» — u suštini klasični Klondike Solitaire, gde se 7 kolona raspoređuje sa rastućim brojem karata. Zanimljivo je da se u istoj knjizi iz 1907. godine pojavio i drugi, složeniji kartaški hazardni varijant pod nazivom Klondike — zapravo igra danas poznata kao Canfield. Zbrka u nazivima trajala je nekoliko godina, dok se konačno nije ustalila savremena terminologija.

U američkim pravilima igre iz 1913. godine pojmovi su već bili jasno razgraničeni: Klondike — to je upravo Solitaire sa rasporedom u sedam kolona i premeštanjem karata po opadajućem redosledu, dok se naziv Canfield ustalio za posebnu igru zasnovanu na onom hazardnom varijantu. Odakle se onda pojavilo ime Canfield? I ovde je zanimljiva priča: Ričard Albert Kenfild, poznati vlasnik kockarnice u SAD, navodno je svojim klijentima ponudio hazardni Solitaire, gde su za 50 dolara mogli da kupe špil i dobiju 5 dolara za svaku složenu boju — ova igra je i dobila ime Canfield.

Kasnije se u Engleskoj rečju Canfield greškom nazivao sam Klondike, što je stvaralo zabunu. Ali vremenom se u obe zemlje terminologija ustalila: Klondike — klasični Solitaire, poznat kao Solitaire u SAD i Patience u Britaniji, a Canfield — druga, složenija igra.

Geografija popularnosti i razvoj

U prvoj polovini XX veka Solitaire Klondike se široko proširio — kako kroz štampane zbirke, tako i zahvaljujući stabilnoj usmenoj tradiciji. Igra nije zahtevala ništa osim špila karata, pa se primila svuda — od Severne Amerike do Rusije. U ruskoj tradiciji Klondike je dobio naziv Solitaire «Kosinka» — prema predanju, zbog šematske sličnosti rasporeda karata sa trouglastom siluetom marame. Verovatno se ovaj naziv učvrstio u govoru u prvoj polovini XX veka, kada je izvorna reč bila malo razumljiva, a igra već poznata iz prevedene literature (postoje čak mišljenja da su priče Džeka Londona odigrale ulogu u upoznavanju govornika ruskog jezika sa Solitaire Klondike).

Pravila Klondike prenosila su se s generacije na generaciju i praktično se nisu menjala: raspored 28 karata u 7 kolona, cilj — skupiti sve boje uzlazno na 4 osnovna polja, premeštajući karte na stolu opadajuće uz naizmenične boje. Varijacije su se ticale samo detalja — na primer, da li je bilo dozvoljeno ponovo premeštati špil više puta, deliti po jednu kartu ili po tri i slično. Inače, isprva se za klasičan smatrao režim deljenja po tri karte (koji je zahtevao više strpljenja i smatrao se težim), ali u nekim pravilima XX veka već je bio uključen i jednostavniji režim deljenja po jednoj karti, koji je povećavao šanse za uspeh.

Oblik i format igre takođe su se vremenom menjali u umetničkom smislu. U viktorijanskim kompletima karata za Solitaire mogli su se naći posebno umanjeni špilovi ili elegantni stalci za raspoređivanje, a sredinom XX veka pojavila se čak i posebna tabla za Solitaire («Chastleton Patience Board», koju je izmislila upravo Meri Elizabet Vitmor-Džons), koja je omogućavala igranje stojeći ili na putu. Međutim, masovnoj popularizaciji Solitaire doprinela je njegova jednostavnost — za raspored nisu bili potrebni posebni dodaci niti skupi elementi. Milioni ljudi u različitim zemljama slagali su Solitaire Klondike — kod kuće, na putu, na odmoru — i s vremenom je postao deo svakodnevnog života.

Digitalna era

Pravi svetski bum popularnosti Solitaire Klondike dogodio se s dolaskom računara. Osamdesetih godina, kada su lični računari i grafički interfejsi počeli da dobijaju popularnost, programeri su obratili pažnju na klasične kartaške igre za ekran. Jedan od prvih kompjuterskih Solitaire bio je program za 8-bitne Atari (objavljen 1981. godine) pod jednostavnim imenom «Solitaire», koji je predstavljao upravo Klondike. Godine 1984. entuzijasta Majkl A. Kastil objavio je verziju Klondike za računare Apple Macintosh. Igra se širila po shareware modelu i redovno ažurirala.

Prelomni trenutak bila je odluka kompanije Microsoft da Solitaire uključi u standardni paket Windows. Godine 1988. pripravnik Microsofta Ves Čeri razvio je tokom prakse elektronsku verziju Klondike — u početku kao vežbu i sredstvo za prilagođavanje korisnika na upotrebu miša. U to vreme koncept drag-and-drop bio je novost, a igra se pokazala kao odličan trening za ovu veštinu. Ažurirani dizajn karata poveren je Suzan Ker. Godine 1990. Solitaire pod nazivom «Solitaire» debitovao je u operativnom sistemu Windows 3.0 — i od tog trenutka počeo je novi trijumfalni pohod Klondike po planeti. Igra je odmah osvojila popularnost: prema rečima predstavnika Microsofta, posle nekoliko godina postala je najčešće korišćena aplikacija Windows — ispred čak i programa za obradu teksta.

Milioni kancelarijskih radnika širom sveta provodili su sate slažući virtuelne karte pod izgovorom rada. Vremenom je to čak izazvalo zabrinutost rukovodstva: poznat je slučaj kada je 2006. godine gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg otpustio službenika, koga je zatekao kako igra Solitaire na radnom računaru.

U početku je ideja bila suprotna — povećati efikasnost, obučiti upotrebi miša, ali nastao je zanimljiv paradoks. Uprkos svemu, popularnost Solitaire samo je rasla. Digitalni Solitaire našao se u svim narednim verzijama Windows (3.1, 95, 98, 2000 i dalje) i postao praktično vizit karta operativnog sistema. Kada je 2012. godine Microsoft pokušao da ukloni ugrađeni Solitaire iz Windows 8, to je izazvalo toliki talas negodovanja korisnika da je igra ubrzo vraćena. Godine 2015, obeležavajući 25 godina svog proizvoda, Microsoft je čak organizovao svetski turnir u Solitaire među korisnicima Windows.

Do danas je digitalni Solitaire oborio brojne rekorde. «Solitaire» (danas deo Microsoft Solitaire Collection) do svoje 30. godišnjice imao je više od 35 miliona mesečnih igrača širom sveta, bio je dostupan na 65 jezika u preko 200 zemalja. Prema statistici iz 2020. godine, svakog dana odigra se više od 100 miliona partija — ogromna brojka, koja odražava istinsku narodnu ljubav prema igri. Godine 2019. Microsoft Solitaire je uvršten u World Video Game Hall of Fame kao jedna od najznačajnijih kompjuterskih igara u istoriji. Tako se Solitaire, koji je nastao kao mirna kartaška zabava pre nekoliko vekova, razvio u globalni digitalni fenomen, ostajući aktuelan i u novom milenijumu.

Zanimljivosti o Solitaire

• Rekordi i brojčani paradoksi. Nije svaki raspored Klondike moguće uspešno završiti — za razliku od zagonetki poput FreeCell, gde su skoro sve partije rešive, ovde značajnu ulogu igra slučajnost. Matematičari su izračunali da je samo oko 80% podela teoretski dobitno (ako je poznat raspored svih karata i bez ograničenja u potezima). Stvarni procenat pobeda pri igri po standardnim pravilima još je niži — iskusni igrači pobeđuju u približno 30–50% partija, čak i kada koriste strategiju i dugme za poništavanje. Solitaire tako opravdava svoje ime «strpljenje»: ponekad ni savršena igra neće dovesti do pobede, pa preostaje samo prihvatiti neuspeh i pokušati ponovo.
• Solitaire kao kancelarijski fenomen. Sa pojavom kompjuterske verzije, igra je stekla sumnjivu slavu «ubice radnog vremena». Devedesetih godina u mnogim organizacijama Solitaire na službenom računaru bio je toliko rasprostranjen vid ometanja da je u šali nazivan «Office Solitaire».
• Najbrža partija Solitaire u istoriji. Dana 2. avgusta 1991. godine Britanac Stiven Twigge postavio je Ginisov rekord, završivši partiju Solitaire u stonoj verziji za samo 10 sekundi. Rekord je postignut uz standardni špil i klasična pravila rasporeda. Ovo dostignuće zvanično je priznato od Guinness World Records kao najbrža partija Solitaire odigrana ručno i ostaje neprevaziđeno više od trideset godina. Rezultat naglašava ne samo popularnost igre, već i mogućnost demonstriranja brzine, spretnosti i fenomenalne koordinacije.
• Matematički fenomen Solitaire. Svaka partija Solitaire gotovo sigurno je jedinstvena — šansa da se vide dva identična rasporeda toliko je mala da praktično ne postoji. U standardnom špilu od 52 karte broj mogućih kombinacija približava se jedinici sa 67 nula. Čak i kada bi svih 8 milijardi današnjih stanovnika Zemlje slagalo novu partiju svake sekunde od početka vremena, to ne bi bilo dovoljno da se iscrpi makar i mali deo svih mogućih varijanti. Za poređenje: starost svemira je oko 13,8 milijardi godina, odnosno približno 435 triliona sekundi.

Istorija Solitaire je istorija igre koja je uspela da sačuva svoju aktuelnost, prošavši put od ručnih rasporeda do ekrana ličnog računara. Klondike spaja jednostavnost pravila sa beskonačnom raznolikošću situacija koje od igrača zahtevaju fleksibilan um, pamćenje i, naravno, strpljenje. Zauzima posebno mesto na granici logičke zagonetke i hazardne igre, ostajući pritom dostupan za sve uzraste i generacije.

U kulturnom kontekstu Solitaire nije samo zabava: to je neka vrsta meditacije, vreme provedeno nasamo sa sobom. Nije slučajno što se slike čoveka koji slaže karte pojavljuju i u književnosti i u filmu — igra je postala metafora životnih odluka koje svako donosi sam. U logičkom smislu Solitaire razvija sposobnost planiranja i kombinatorike, sličnu zadacima koje postavljaju šah ili zagonetke, ali u mirnijoj i sporijoj formi. Godine 2019. Solitaire je uvršten u World Video Game Hall of Fame, našavši se uz kultne arkade i pucačine. Ovo zvanično priznanje naglašava: uprkos obilju savremenih zabava, stara kartaška igra i dalje ostaje živa klasika.

Pre nego što počnete, vredi se upoznati sa pravilima — ne radi formalnosti, već da biste videli kako se iza jednostavnih poteza krije skladan sistem. Solitaire ne zahteva žurbu: gradi se korak po korak, omogućavajući da svaki potez dobije smisao. To nije igra na brzinu, već na pažnju, strpljenje i proračun. Upravo ta unutrašnja usredsređenost čini Solitaire posebnim — i objašnjava zašto ostaje aktuelan kroz vekove.

Klondike Solitaire — klasična kartaška igra za jednog igrača, čiji je cilj da se ceo špil rasporedi po bojama redom od asa do kralja. Igra se sa standardnim špilom od 52 karte. Partija Klondike obično traje od 10 do 15 minuta, mada mnogo zavisi od veštine igrača. Zahvaljujući jednostavnim pravilima i zanimljivom toku igre, ovaj Solitaire je postao jedan od najpopularnijih na svetu.

Klondike kombinuje element sreće i strateškog razmišljanja. Igrač treba da promišlja poteze, planira nizove i donosi odluke u uslovima nepotpunih informacija (deo karata je okrenut licem nadole). Takvi uslovi razvijaju koncentraciju i pamćenje: redovno igranje poboljšava sposobnost primećivanja i pamćenja već odigranih karata. Solitaire trenira i pažnju: potrebno je neprestano pratiti raspored i tražiti u kolonama moguće poteze i opcije za premeštanje. Pored toga, zahvaljujući preglednom rasporedu karata, Klondike Solitaire je privlačan i sa estetske tačke gledišta: igrač posmatra kako se haotičan raspored postepeno pretvara u uredno složene boje.

Pravila igre Klondike Solitaire

Raspored i cilj igre

Na početku partije špil se pažljivo promeša i formira se raspored. Na sto se stavlja sedam gomila (kolona): u prvu kolonu ide 1 karta, u drugu — 2 karte, …, u sedmu — 7 karata. Svaka gomila se formira tako da gornja karta leži licem nagore, a ostale licem nadole. U ovim kolonama nalazi se ukupno 28 karata; preostalih 24 karte čini rezervni špil, koji se stavlja posebno, licem nadole.

Pored špila ostavlja se mesto za talon — ovde će se odlagati karte iz rezerve koje još nisu ušle u igru. Takođe se pripremaju četiri prazne osnove (ponekad se nazivaju «kućice»). Cilj igre je da se na ovim osnovama skupe sve karte, poređane po bojama od asa do kralja.

Premeštanje karata

Tokom igre dozvoljeno je premeštati karte između kolona rasporeda prema sledećim pravilima. Karta može da se stavi na drugu otvorenu kartu u koloni ako je za jedno mesto niža po rangu i suprotne boje (crna na crvenu ili crvena na crnu). Na primer, sedmica herc može da se stavi samo na osmicu pik ili tref. Tako se u kolonama formiraju opadajući nizovi, naizmenično po bojama.

Premeštati se mogu ne samo pojedinačne karte, već i čitave uređene grupe: ako je u koloni otvoren niz karata u opadajućem redosledu (na primer, crveni žandar leži na crnoj dami, a na žandaru crna desetka), ceo taj segment može da se premesti na drugu odgovarajuću kartu u drugoj koloni. Ako se kao rezultat premeštanja neka gomila u rasporedu potpuno isprazni (tj. u koloni ne ostane nijedna karta), na oslobođeno mesto može da se stavi samo kralj (ili niz karata koji počinje kraljem). Ova mogućnost otvaranja prazne kolone za kralja jedan je od ključnih momenata strategije: oslobađanje kolone omogućava iznošenje kralja sa pratećim nizom i time otkrivanje novih poteza.

Rad sa zatvorenim kartama

U početnom rasporedu u svakoj koloni sve karte osim gornje su zatvorene. Kada se otvorena karta iz kolone ukloni (premesti na drugu kartu ili u osnovu), odmah se okreće sledeća karta u toj koloni — ona postaje nova otvorena karta i ulazi u igru. Otkrivanje «skrivenih» karata najvažniji je deo Solitaire: svako otvaranje donosi nove moguće poteze.

Strateški je povoljno najpre oslobađati i okretati karte iz onih kolona gde je najviše zatvorenih karata — tako se povećava prostor za manevrisanje. Ako se u koloni otvori as ili dvojka, preporučuje se da se odmah prebace u osnove («kućice»), jer se asevi i dvojke retko koriste u premeštanjima na stolu, ali oslobađaju mesto za druge karte.

Tok igre

Nakon početnog rasporeda igrač traži dostupne poteze na stolu i izvodi ih, nastojeći da maksimalno otvori zatvorene karte. Čim se pojavi mogućnost da se as stavi na praznu osnovu, to treba uraditi odmah: na osnovu svake takve gomile mora da leži as, na koji se zatim redom slažu karte iste boje — od dvojke do kralja. Na stolu igrač premešta karte, naizmenično po bojama i gradeći opadajuće nizove, nastojeći da otvori nove karte.

Ako se na igralištu iscrpe svi dostupni potezi, igrač se obraća rezervnom špilu. Sa špila se tada skidaju gornje karte i okreću licem nagore na talon. U klasičnom Klondike Solitaire postoje dva priznata varijanta pravila deljenja: deljenje po jednoj karti i deljenje po tri karte. U prvom slučaju igrač okreće iz rezerve po jednu kartu; u drugom — odjednom po tri (u tom slučaju je od tri okrenute karte na talonu dostupna samo gornja; donje karte mogu da se iskoriste tek nakon što se gornja premesti na sto ili u osnovu). Nakon svakog deljenja (jedne ili tri karte) igrač nastoji da iskoristi otvorenu kartu: da je prebaci na odgovarajuću kartu u kolonama ili odmah ukloni u «kućicu», ako odgovara po boji i rangu. Iskorišćena karta iz talona uklanja se iz igre, a neiskorišćene karte ostaju otvorene na talonu.

Ciklus igre i završetak partije

Potezi «prebaci karte na stolu» i «podeli kartu iz špila na talon» smenjuju se po potrebi tokom cele partije. Kada se rezervni špil završi, prema nekim pravilima dozvoljeno je uzeti ceo talon i okrenuti ga nazad, formirajući novi špil (pritom se redosled karata zadržava, ako nije drugačije određeno).

U varijantama sa ograničenjem broja prolaza kroz špil (na primer, najviše tri ponovna deljenja) rezerva može da se vrati samo onoliko puta koliko je dozvoljeno; u slobodnijim verzijama (uključujući većinu digitalnih) ponovno deljenje je dozvoljeno neograničeno. Igra se završava pobedom čim se sve karte uspešno rasporede po bojama u četiri osnove od asova do kraljeva.

Ako više nema poteza, a špil i talon su iscrpljeni (ili dalja deljenja nisu dozvoljena), partija se smatra izgubljenom — raspored je dostigao ćorsokak i sklapanje Solitaire-a se pokazalo nemogućim. Treba imati na umu da ne vodi svaka početna raspodela karata do pobede: iako se pri idealnoj igri teoretski može dobiti značajan deo deljenja, deo rasporeda Klondike nema rešenje zbog skrivenog redosleda karata. Pri igri po pravilima «deljenje po jednoj karti» verovatnoća uspešnog završetka mnogo je veća nego pri igri sa tri karte; istraživanja pokazuju da čak i računar, koji isprobava sve poteze, pobeđuje u režimu deljenja po jednoj karti znatno češće nego pri deljenju po tri. Ipak, osnovni princip pobede ostaje isti: sakupiti sve četiri boje redom, koristeći mogućnosti rasporeda.

Saveti za početnike u Klondike Solitaire

Početnicima u Klondike Solitaire korisno je da se upoznaju sa osnovnim strateškim pristupima i tipičnim greškama. U nastavku su dati saveti — od osnovne taktike do naprednih strategija — koji pomažu da se poveća šansa za uspeh.

Taktički pristupi

• Prvo otvori kartu iz rezerve. Na početku igre iskusni igrači savetuju da se okrene prva karta iz špila pre nego što se naprave drugi potezi. To odmah povećava broj dostupnih opcija i daje više informacija za donošenje odluka. Otvorena karta može da pokaže pravac igre ili da se odmah iskoristi. Nakon toga, ima smisla maksimalno odigrati karte na stolu pre nego što se ponovo posegne za rezervom.
• Prebaci aseve i dvojke u «kućice» čim je moguće. Niske karte (posebno asevi) ne koriste se u rasporedu po kolonama, pa ih je najbolje odmah prebaciti u osnove čim postanu dostupne. To oslobađa prostor na stolu i otvara put za pomeranje drugih karata. Na sličan način, ako se na stolu pojavi dvojka, treba je staviti na odgovarajućeg asa u osnovi — tako se počinje formiranje boje i približava pobeda.
• Nastoj da otkrivaš zatvorene karte. Svaka karta koja leži licem nadole u rasporedu može da krije ključnu kartu potrebnu za završavanje Solitaire-a. Zato taktika treba da bude usmerena pre svega na otvaranje tih karata. Ako postoji izbor između više poteza, najvredniji su oni koji vode do otkrivanja zatvorene karte. Na primer, pomeranje karte iz kolone sa više zatvorenih karata obično ima veći prioritet nego potez u koloni gde je skrivena samo jedna karta. Što više novih karata otvoriš na početku igre, to će izbor narednih poteza biti bogatiji.
• Daj prioritet potezima koji vode napretku. Ne žuri da odmah pomeraš sve moguće karte samo zato što je to dozvoljeno. Najbolji potezi su oni koji direktno poboljšavaju raspored: otkrivaju nove karte, oslobađaju kolonu ili omogućavaju pomeranje karte u osnovu. Potezi koji ne daju vidljiv efekat (npr. premeštanje koje ne otkriva nove karte ili ne oslobađa mesto za kralja) često mogu da se odlože. Najpre uradi poteze koji razvijaju igru, a «kozmetičke» premeštaje ostavi za kasnije.

Greške početnika

• Nestrpljiva igra bez plana. Jedna od najčešćih grešaka je igranje bez razmišljanja, pokušaj da se što brže očisti sto. Nestrpljivi, haotični potezi vode ka tome da igrač propusti važne poteze ili uvede raspored u ćorsokak. Potrebno je strpljenje: bolje je potrošiti vreme na analizu rasporeda nego napraviti nepovratan korak koji otežava dalju igru.
• Previđanje dostupnih nizova. Početnici često ne primećuju moguće poteze u rasporedu — na primer, da se neka otvorena karta može staviti na drugu u opadajućem redosledu. Kao rezultat, na stolu ostaju karte koje su mogle biti iskorišćene. Izbegavaj ovu grešku: stalno proveravaj sve kolone da li postoje odgovarajući parovi «gornja karta — karta za rang viša suprotne boje». Pažljivo posmatranje rasporeda je ključ uspeha.
• Prazna kolona bez kralja. U Klondike nije dozvoljeno da se prazno mesto popuni bilo kojom kartom — samo kraljem. Ipak, početnici ponekad uklone poslednju kartu iz kolone i ostanu sa praznom kolonom bez spremnog kralja. Takva situacija ne donosi prednost, već samo troši potez. Nikada ne prazni kolonu ako nemaš spremnog kralja (ili niz koji počinje kraljem) za premeštanje. Prazno mesto je korisno samo kada ga odmah zauzme kralj — u suprotnom je privremeno «mrtvo» i beskorisno.
• Preuranjeno prebacivanje karata u osnovu. Pored saveta o asovima i dvojkama: iako niske karte treba odmah prebacivati u «kućice», sa ostalima treba biti oprezniji. Početnici mogu preuranjeno da prebace, recimo, srednje karte u osnovu čim se ukaže prilika, ne uzimajući u obzir posledice. Ako se karta sa stola ukloni prerano, to može da te liši poteza. Na primer, ako prerano premestiš crvenu peticu u osnovu, nećeš moći da staviš na nju crnu četvorku iz kolone dok se ne pojavi druga petica druge crvene boje. Zato se uvek uveri da premeštanje karte u osnovu ne blokira otkrivanje druge važne karte na stolu. Pravilo je jednostavno: asevi i dvojke — odmah gore, ostale karte — u zavisnosti od situacije.
• Ignorisanje karata na talonu. Još jedna greška je fokusiranje samo na kolone i zaboravljanje na otvorene karte na talonu. Mnogi propuste trenutak kada bi karta sa talona već mogla da se iskoristi — na primer, da se premesti na sto ili u osnovu. Svaki put kada okreneš kartu iz rezerve, pažljivo pogledaj otvorenu kartu na talonu: da li se pojavila nova prilika za potez? Redovno korišćenje talona i upotreba njegovih karata je neophodan uslov za uspešnu igru.
• Nedostatak «pogleda unapred». Klondike je igra u kojoj je važno predvideti razvoj situacije nekoliko poteza unapred. Početnici često igraju «ovde i sada», ne misleći na to šta će biti posle trenutnog poteza. Kao rezultat, mogu da se dovedu u ćorsokak: npr. da pomere kartu tako da zatvorena karta ostane nedostupna ili da potroše poslednji potez uzalud. Trudi se da pri svakom potezu proceniš šta će doneti posle poteza-dva. Iskusni igrači u mislima odigraju različite scenarije i biraju onaj koji vodi napretku. Razvijena sposobnost planiranja razlikuje uspešnog igrača od početnika.

Ako tek počinješ da igraš, koristi ove savete za Klondike Solitaire da povećaš šanse za pobedu. Savladavanje osnovne strategije je važan korak ka tome da redovno pobeđuješ u Klondike Solitaire.

Napredne strategije

• Izbor kralja za praznu kolonu. Situacija: oslobodio si kolonu i imaš više kraljeva kojima možeš da popuniš prazno mesto. Nepromišljen izbor može da oteža rešavanje Solitaire-a. Napredni igrači procenjuju koji niz boja će doneti svaka opcija. Na primer, ako je u rasporedu zapela crvena dama koja prekriva skrivene karte, efikasnije je da kolonu zauzme crni kralj — tada će na njega moći da se stavi ta crvena dama i problem će biti rešen. Slično, izbor crnog ili crvenog kralja treba da zavisi od toga koje boje u trenutnom rasporedu stvaraju najveće prepreke.
• Balansiranje osnova. Ne žuri da stavljaš u osnove sve karte bez razlike — naročito u režimu sa jednom kartom, gde je ponovno deljenje rezerve neograničeno. Trudi se da razvijaš sve četiri «kućice» približno ravnomerno. Ako jednu boju znatno unaprediš, a ostale zaostaju, to može da ograniči mogućnosti poteza na stolu. Na primer, ako podigneš herc boju u osnovi do osmice, uklanjaš iz igre sve herc karte od asa do osmice. To može da ograniči premeštanja ako su za crne karte na stolu potrebne upravo te vrednosti crvene boje. Uvek proceni da li nisi prerano uzeo kartu koja je mogla da pomogne rasporedu. Pravilo: ako je karta još potrebna u premeštanjima na stolu, bolje je odložiti njen prenos u «kućicu». Idealno je pomerati boje u osnovama naizmenično i, ako je moguće, sinhronizovano.
• Pamćenje redosleda karata u igri «po tri». Režim deljenja po 3 karte zahteva dodatnu stratešku preciznost. Pošto je na talonu dostupna samo svaka treća karta, veoma je važno zapamtiti koje karte i kojim redosledom se nalaze u rezervi. Profesionalci savetuju pažljivo praćenje redosleda karata: ako tokom prvog prolaza kroz špil zapamtiš redosled karata na talonu, u sledećem ciklusu moći ćeš da planiraš poteze unapred. Postoje čak i tehnike «pregledanja» špila — kada igrač pri prvom prolazu okrene sve karte (bez pravljenja poteza), da bi dobio potpunu sliku o njihovom redosledu. U okviru fer igre, ovu taktiku možemo smatrati krajnjom merom, ali sposobnost da se u pamćenju zadrži redosled karata iz rezerve značajno povećava šanse za uspešno sklapanje Solitaire-a.
• Fleksibilnost i prilagodljivost. Strategija rešavanja Klondike ne treba da bude dogma. Svaka partija je jedinstvena, a fiksni redosled poteza koji funkcioniše u jednom slučaju može da ne uspe u drugom. Iskusni igrači naglašavaju važnost prilagođavanja tokom igre: budi spreman da preispitaš svoj plan ako raspored zahteva nestandardni potez. Na primer, planirao si da najpre otkriješ sve karte, ali vidiš da je povoljnije da odmah prebaciš nekoliko karata u osnovu — uradi to. Ili obrnuto, odloži očigledan potez ako predviđaš da će ti zatvoriti put do važne karte. Ne boj se da isprobaš različite linije postupaka, analiziraj raspored i prilagodi mu se — sposobnost improvizacije i menjanja taktičkog plana razlikuje eksperta Klondike od početnika.

Takvi postupci pomažu da se pobedi čak i u najtežim rasporedima Klondike Solitaire — naročito u režimu sa tri karte.

Klasični Klondike Solitaire nije samo način da se skrati vreme, već i trening logike, pamćenja i strpljenja. Iza spoljašnje smirenosti rasporeda krije se zanimljiv zadatak, koji od igrača zahteva posmatranje i strateški proračun. Zahvaljujući jednostavnim pravilima, Solitaire je dostupan svima — bez obzira na godine i iskustvo u igranju — a bogatstvo taktičkih rešenja i raznolikost rasporeda privlače i iskusne igrače. Iznova slažući karte, igrač uči da proračunava poteze, donosi promišljene odluke i izvlači pouke iz svakog neuspeha. Nije slučajno što ovaj Solitaire ostaje popularan tokom mnogih godina: on spaja eleganciju kartaške zagonetke i uzbuđenje traženja jedinog ispravnog rešenja.

Klondike Solitaire je igra u kojoj ne pobeđuje slučajnost, već doslednost. Ovde sve odlučuje jedan potez, jedna ispravna odluka. Ne brzina, već proračun. Ne intuicija, već pažnja na detalje. Svaki raspored je zadatak koji ima rešenje, ali put do njega zahteva koncentraciju i strpljenje. Spreman da se oprobaš? Zaigraj Klondike Solitaire onlajn odmah — besplatno i bez registracije!