Shogi online, besplatno

Jedna od najpoznatijih društvenih igara, koja po popularnosti prevazilazi čak i čuvenu igru go, jeste Shogi, ili „japanski šah“. I ova igra se igra u paru, na tabli sa kvadratima, pomoću crnih i belih figura.

Međutim, za razliku od klasičnog šaha, u Shogiju prvi potez imaju crni — „sente“ (先手, „oni koji prvi igraju“), dok beli — „gote“ (後手, „oni koji igraju posle“) — idu drugi. Takođe se razlikuju tipovi, potezi i vrednosti figura, a veličina table nije ograničena na 8×8 — može dostići čak 36×36 polja!

Istorija igre

Nije poznato tačno kada je Shogi nastao, ali je sigurno da potiče iz Japana — otprilike između 794. i 1185. godine nove ere. Potvrdu za to nalazimo u traktatu „Novi zapisi o sarugakuu“ (新猿楽記), koji je napisao dvorski naučnik Fudživara no Akihira (藤原明衡) iz perioda Heijan (平安時代). U tom tekstu detaljno su opisana pravila igre, koja je već tada bila podeljena na „mali Shogi“ i „veliki Shogi“. Prva se igrala na tabli 9×9, a druga na tabli 13×13 polja.

Dublje istorijske analize upućuju na to da Shogi verovatno potiče od indijske igre čaturanga (चतुरङ्ग), baš kao i klasičan šah. Čaturanga se najpre proširila iz Indije u Persiju, gde se pretvorila u igru šatrandž (شَطْرَنْج‎). Kasnije je šatrandž postao popularan u jugoistočnoj Aziji, gde su na njegovoj osnovi nastali Xiangqi (象棋, Kina), Janggi (장기, Koreja) i Shogi (Japan).

Najstarijih 16 Shogi figura koje su arheolozi pronašli u prefekturi Nara datiraju iz 11. veka. Imaju pljosnati, petougaoni oblik sa ispisanim japanskim znakovima. Iako se oblik figura nije menjao, veličine tabli su se značajno razlikovale kroz epohe. Tako se između 1185. i 1573. godine u Japanu Shogi igrao na tablama do 36×36 polja, sa čak do 804 figure u jednoj partiji. To je igru činilo jednom od najkompleksnijih u svojoj kategoriji, daleko složenijom od zapadnog šaha.

Postojalo je više verzija Shogija: na primer Dai Shogi (大将棋, 15×15), Chū Shogi (中将棋, 12×12), Dai Dai Shogi (大大将棋, 17×17), Taikyoku Shogi (大局将棋, 36×36). Ove varijante su zahtevale ne samo izuzetnu memoriju i strateško razmišljanje, već i više sati ili dana za završetak jedne partije.

U 16. veku japanski car Go-Nara (後奈良天皇) pojednostavio je Shogi i doveo ga do savremenog oblika. Od tada se igra na fiksnoj tabli 9×9 polja, koristeći samo 40 figura. Go-Nara je uveo revolucionarno novo pravilo — mogućnost da se, pod određenim uslovima, koriste figure zarobljene od protivnika. Upravo je to učinilo Shogi zaista jedinstvenom igrom, a ne samo još jednom varijantom šaha.

Uvođenjem ovog pravila, Shogi se počeo smatrati ne samo strateškom igrom, već i igrom koja zahteva fleksibilnost razmišljanja: igrač mora da uzme u obzir ne samo svoje figure, već i one koje protivnik može iskoristiti protiv njega nakon zarobljavanja. Takva dinamika znatno proširuje spektar taktičkih mogućnosti.

Shogi je bio najpopularniji u Japanu od početka 17. do kraja 19. veka. Smatrao se omiljenom zabavom šoguna (vojnih zapovednika), a najbolji igrač dobijao je titulu meijin (名人, „veliki majstor“) i bio postavljan na zvaničnu poziciju ministra Shogija. U drugoj polovini 19. veka igra je izgubila državnu podršku, a posle Drugog svetskog rata bila je čak na ivici zabrane.

Razlog zbog kojeg je japanska vlada želela da zabrani Shogi bio je korišćenje zarobljenih figura, što je izazivalo asocijacije na ratne zarobljenike. Međutim, tadašnji Shogi majstor Masuda Kōzō (升田幸三) uspeo je da odbrani igru. Njegov glavni argument bio je da se u klasičnom šahu figure ne zarobljavaju već se „ubijaju“, što je još brutalnije.

Masuda Kōzō nije samo ubedio vlasti u kulturnu vrednost igre, već je organizovao demonstracione mečeve, objavljivao članke u štampi i pridobio podršku intelektualaca. Zahvaljujući njegovim naporima, Shogi je ne samo opstao, već je doživeo novi talas popularnosti u posleratnim godinama.

Zanimljivosti

Shogi je višestolećna japanska igra, oko koje se tokom poslednjih 900 godina skupilo mnoštvo zanimljivih činjenica. Neke od njih su:

• Uprkos uvreženom mišljenju, upravo je Shogi — a ne klasični šah — najpopularnija „šahovska“ igra na svetu, nastala iz indijske čaturange.
• U Japanu se 17. novembra zvanično obeležava Dan Shogija. Ova tradicija potiče iz 17. veka, kada su se pred šogunom odigravale svečane partije između najboljih igrača.
• U zavisnosti od nivoa umeća, igračima Shogija se dodeljuju titule (dan — 段) po sistemu „kyū-dan“ (級—段): amaterske, profesionalne muške i profesionalne ženske.
• U Japanu postoji škola posvećena isključivo ovoj igri. Prijem je dozvoljen samo učenicima starijim od 20 godina koji su dostigli peti amaterski dan.
• Najuspešniji igrač Shogija u periodu od 1990-ih do 2000-ih bio je Japanac Jošiharu Habu (羽生善治), koji je osvojio 99 titula. Tokom 2020-ih vodi njegov sunarodnik Sōta Fudžii (藤井聡太).
• Sōta Fudžii postao je najmlađi igrač u istoriji koji je osvojio titulu meijina sa 21 godinom, čime je oborio rekord star više od pola veka. Takođe je postao prvi u istoriji koji je istovremeno osvojio svih sedam glavnih titula.

Prema podacima iz 2025. godine, Shogi na amaterskom i profesionalnom nivou igra najmanje 20 miliona ljudi. To je znatno više od broja igrača Renjua i Goa. Shogi se s pravom smatra jednom od najpopularnijih društvenih igara, ne samo u Japanu, već i u celom svetu.

Ova igra ne razvija samo strateško razmišljanje, već i približava igrače bogatoj japanskoj kulturi. Mnogi koji je probaju jednom, ostaju verni ljubitelji Shogija ceo život.

Za razliku od klasičnih šaha, u Shogiju su sva polja na tabli iste boje, kao i same figure. Iako se uobičajeno nazivaju „crnim“ i „belim“, sve figure imaju jednaku svetlu nijansu sa tamnim natpisima na vrhu.

Pripadnost figura ne određuje boja, već pravac u kojem je okrenut njihov oštar vrh: figure su uvek okrenute ka protivniku. Tako figure gornjeg igrača gledaju nadole, a donjeg nagore. Kada figura pređe u posed protivnika (odnosno bude zarobljena i potom vraćena na tablu), njen pravac se automatski menja, što pokazuje da je sada pod kontrolom drugog igrača. Zato je orijentacija figura glavni vizuelni pokazatelj tokom partije.

Ovakvo grafičko rešenje potiče iz istorijskih tradicija izrade figura, koje su se prvobitno pravile ručno od drveta i ispisivale tušem. Osim estetskog dojma, ovo omogućava da tabla ostane kompaktna i pregledna čak i kada na njoj ima mnogo elemenata.

Pravila igre

Ukupno se koristi 40 figura: po 20 za svakog igrača. One se dele na 8 tipova:

• Kralj. Glavna figura u igri, može da se pomeri za jedno polje u bilo kom pravcu (kao u klasičnom šahu). Ipak, ne sme da stane na polje koje je pod napadom protivničkih figura.
• Zlatni general. Može da se pomeri za jedno polje unapred, u stranu ili unazad, dok dijagonalno ide samo unapred. Ova kombinacija ga čini korisnim u odbrani i pouzdanim pri napredovanju ka centru.
• Srebrni general. Može da se kreće dijagonalno u svim pravcima ili jedno polje pravo napred. Kada stigne na protivničku stranu table, pretvara se u zlatnog generala.
• Konj. Za razliku od šahovskog, konj u Shogiju se kreće u obliku slova „L“ samo unapred — dva polja vertikalno i jedno horizontalno, levo ili desno. To je jedina figura koja može da preskače druge.
• Koplje. Može da se kreće samo vertikalno unapred, preko bilo kog broja slobodnih polja. Ne može da ide unazad, a kada stigne na kraj table, pretvara se u zlatnog generala.
• Tvrđava. Kreće se za bilo koliko polja unapred, levo ili desno. Ne može da se vraća unazad. Kada dosegne protivničku stranu, pretvara se u zmaja, koji zadržava kretanje tvrđave, ali može i po jedno polje dijagonalno.
• Lovac. Može da se kreće po dijagonali preko bilo kog broja slobodnih polja. Kada stigne do suprotne strane, pretvara se u konj-zmaja, koji osim dijagonalnog kretanja može da ide i po jedno polje vertikalno i horizontalno.
• Pijun. Najslabija figura u Shogiju, pomera se samo jedno polje unapred. Za razliku od šaha, udara protivnika direktno ispred sebe, a ne dijagonalno.

Na početku igre svaki igrač ima 1 kralja, 1 tvrđavu, 1 lovca, 2 zlatna generala, 2 srebrna generala, 2 konja, 2 koplja i 9 pijuna. Igrači naizmenično prave poteze, pomerajući po jednu figuru ili ubacujući na tablu prethodno zarobljenu figuru protivnika.

• Ne smeju postojati dva pijuna u istoj koloni. Čak i ako su razdvojeni drugim figurama, ponavljanje pijuna u istoj vertikali je zabranjeno.
• Zabranjeno je matiranje pijunom iz ruke. Nije dozvoljeno postaviti pijuna tako da odmah zada mat, iako je matiranje pijunom koji je već bio na tabli dozvoljeno.
• Figure se ne smeju uvoditi u ćorsokak. Ne sme se postaviti figura na red gde neće moći da napravi nijedan legalan potez — npr. koplje na poslednji red ili konj na pretposlednji.
• Ne može se odmah unaprediti figura pri ubacivanju. Figura uzeta od protivnika mora biti ubačena u osnovnom obliku, bez momentalne promocije.

Zabrana postavljanja dva pijuna u istu kolonu je jedno od najpoznatijih pravila u Shogiju, a njeno kršenje u zvaničnoj partiji vodi do momentalnog poraza. Zanimljiv je i izraz „mat pijunom iz ruke“ (打ち歩詰め) — situacija kada igrač pokušava da da mat tako što postavi pijuna iz ruke — što je strogo zabranjeno pravilima.

Da bi se figura pretvorila u zlatnog generala, zmaja ili konj-zmaja, mora da uđe u zonu promocije na strani protivnika. Pobedu odnosi onaj igrač koji, štiteći svog kralja, uspe da zada mat protivniku.

Saveti za igru

Shogi je još raznovrsniji od klasičnih šaha i omogućava složenije strategije i duže kombinacije.

• Unapređujte figure. Uvedite ih u zonu promocije na protivničkoj strani kako biste pojačali njihovu snagu i dobili taktičku prednost.
• Korišćenje zarobljenih figura. Postavite ih na slobodna polja da biste promenili odnos snaga i stvorili iznenadne pretnje.
• Čuvajte svog kralja. Čak i tokom napada pazite na njegovu bezbednost i izbegavajte šah ili mat.
• Napadajte sa više strana. Opkolite kralja protivnika kako biste mu ograničili pokretljivost i povećali šansu za uspešan napad.

Pravilna raspodela figura između napada i odbrane je ključ uspešne strategije. Na primer, često jedna tvrđava ili lovac ostaje u pozadini da čuva kralja, dok se druga figura priključuje napadu.

Nakon što se ovlada pravilima, lako je pobeđivati slabije protivnike, uključujući i veštačku inteligenciju na nižem nivou. Međutim, pobediti iskusnog Shogi igrača je izuzetno teško i zahteva ne samo iskustvo, već i dobru memoriju, koncentraciju, logičko razmišljanje i sposobnost planiranja unapred.