Backgammon online, besplatno

Backgammon — jedna je od najstarijih društvenih igara na svetu, čija istorija traje hiljadama godina. U njoj se na izuzetan način spajaju jednostavna pravila i duboka strateška složenost, što je igri omogućilo da preživi vekove i stekne popularnost u mnogim zemljama sveta. Backgammon se razlikuje od drugih logičkih igara po retkoj ravnoteži između slučajnosti, koju donose bacanja kockica, i veštine, koja zahteva proračun i taktičko razmišljanje. Zahvaljujući tome, igra je zauzela posebno mesto u kulturi mnogih naroda — od persijskih kraljevskih dvorova do savremenih kafića — i s pravom se smatra jednom od najprefinjenijih i intelektualnih oblika razonode.

Istorija igre Backgammon

Najstariji počeci igre

Arheološki dokazi pokazuju da su prethodnici Backgammon-a postojali još u drevna vremena. U Iranu (staroj Persiji) pronađeni su setovi za igru stari oko pet hiljada godina — table sa udubljenjima i kockice — koji pripadaju arheološkoj kulturi Džiroft. Jedan od mogućih prethodnika igre smatra se Royal Game of Ur (Kraljevska igra Ura), koja se igrala u Mesopotamiji oko 2600. godine pre n. e. Kao i Backgammon, i ona je bila takmičenje koje je kombinovalo sreću i veštinu, uz upotrebu figura i kockica.

Pisani izvori iz antičkog doba pominju rimsku igru Latrunculi, strateško nadmetanje sa figurama, kao i kasniju vizantijsku igru Tabula, koja je imala tablu sa 24 polja i 15 figura za svakog igrača. Još tada cilj igre Tabula bio je da se sopstvene figure što brže provedu po tabli i skinu pre protivnika — princip veoma sličan savremenom Backgammon-u.

Persijska legenda o nastanku Backgammon-a

Igra koja je najbliža današnjem Backgammon-u pojavila se u Persiji tokom Sasanidskog carstva (III–VI vek n. e.). Persijski naziv igre — Nard (نرد) — skraćenica je od Nardshir, što znači «igra hrabrog Ardašira». Prema legendi, igru je izumeo vezir Buzurgmehr (بزرگمهر) na dvoru šaha Hosrova I Anuširvana (خسرو انوشیروان). Po predanju, Buzurgmehr je stvorio novu igru kao odgovor na indijski šah, kako bi pokazao intelektualnu nadmoć Persije.

U epskoj pesmi «Šahname» (شاهنامه) persijskog pesnika Ferdosija (فردوسی) ova legenda je posebno slikovito opisana, povezujući nastanak igre sa imenom mudrog vezira. Iako nema istorijskih dokaza o konkretnom autoru, sama legenda ukazuje na persijsko poreklo Backgammon-a i njegov značaj na dvorovima persijskih vladara.

Širenje igre na Istoku i nastanak dugog i kratkog Backgammon-a

Iz Persije se Backgammon široko proširio po Bliskom istoku, Srednjoj Aziji i dalje. Već u VII–VIII veku pominje se u arapskim izvorima pod imenom «taht-e-nard». Putem arapskog uticaja, koji se proširio do Sicilije, igra je dospela u Severnu Afriku i na Pirinejsko poluostrvo: smatra se da je u Evropu stigla prvi put u X veku pod imenom Tables (— «table»).

Igra je bila poznata i u Kini: istorijske hronike pominju shuang-lu (雙陸) — igru sličnu Backgammon-u, za koju se prema predanju veruje da je nastala u Zapadnoj Indiji i doneta u Kinu tokom dinastije Wei (220–265 god. n. e.). U V–VI veku n. e. shuang-lu se široko proširio i postao popularan oblik zabave. U Japanu je slična igra pod nazivom sugoroku (双六) postala toliko popularna da je carica Džitō (持統天皇) 689. godine izdala zabranu njenog igranja zbog preterane sklonosti stanovništva ka kockanju. Ove činjenice pokazuju da je Backgammon već u srednjem veku imao brojne lokalne varijante i nazive.

Backgammon u srednjovekovnoj Evropi

U Evropi su igre slične Backgammon-u bile poznate pod imenom Tables. Prvi pisani pomen igre nalazi se u anglosaksonskom rukopisu iz 1025. godine (Codex Exoniensis), gde piše: «Dvojica sede i igraju Tables...». U XI veku slične igre pojavile su se u Francuskoj pod nazivom Trictrac i brzo su stekle popularnost među aristokratijom i kockarima.

Kralj Francuske Luj IX Sveti (Louis IX) 1254. godine izdao je ukaz kojim je zabranio svojim dvorjanima igranje igara na sreću, uključujući Tables. Uprkos zabranama, igra se nastavila širiti: u Nemačkoj se prvi pomen javlja u XII veku, a na Islandu u XIII veku. U Španiji je kralj Alfonso X Mudri (Alfonso X de Castilla) 1283. godine u svojoj poznatoj knjizi «Libro de los Juegos» (Knjiga igara) posvetio celo poglavlje igri Tables (Todas Tablas), detaljno opisujući njena pravila.

Do XVI veka igre sa kockicama postale su deo svakodnevnog života širom Evrope. Međutim, nisu postojala jedinstvena pravila: svaka zemlja i region imali su sopstvene varijante. U Francuskoj se igrala Trictrac, u Italiji Tavole Reale, u Španiji Tablas Reales, a u Nemačkoj Puff. U Engleskoj se dugo koristio opšti naziv Tables, a tek početkom XVII veka pojavljuje se reč «Backgammon». Etimologija naziva nije tačno utvrđena: prema jednoj teoriji potiče od staroengleskih reči back («nazad») i gamen («igra»), odražavajući suštinu igre — vraćanje figura «kući»; prema drugoj, od velških reči bach («mali») i cammaun («borba»). Tako je termin vremenom postao opšteprihvaćen, označavajući varijantu igre sa «kratkim» pravilima, odnosno sa mogućnošću izbijanja figura.

Nastanak dugog i kratkog Backgammon-a

U srednjovekovnoj Rusiji i susednim zemljama igra je bila poznata pod persijskim imenom Nard. Preko Kavkaza i Srednje Azije Backgammon je stigao u Gruziju (gde se od XVII veka nazivao nardii), a kasnije i među Kalmike i druge narode duž Volge i u Sibiru. U Rusiji i drugim zemljama bivšeg SSSR-a Backgammon je u XX veku postao široko rasprostranjena društvena igra, posebno popularna na gradskim dvorištima i odmaralištima. Vremenom su se formirale dve osnovne verzije pravila: dugi Backgammon i kratki Backgammon.

Dugi Backgammon je starija varijanta, bliska drevno-persijskom Nard-u. U dugom Backgammon-u sve figure počinju igru sa jedne pozicije («glave») i kreću se u istom smeru za oba igrača; izbijene figure se ne uklanjaju — polje zauzeto jednom figurom postaje nepristupačno protivniku. Ova varijanta je popularna na Istoku i u postsovjetskim zemljama i često se smatra klasičnim Backgammon-om.

Kratki Backgammon, naprotiv, predstavlja zapadnu varijantu, u kojoj je početni raspored figura raspoređen po tabli, potezi igrača usmereni su u suprotnim pravcima, a figure se mogu «izbijati» i stavljati na bar (središnju pregradu na tabli). Kratki Backgammon se u Evropi raširio počev od XVI veka, a do XVII–XVIII veka postao je poznat i u Americi. Obe varijante imaju zajedničku osnovu, ali različite taktičke naglaske, i razvijale su se paralelno kroz istoriju.

Razvoj igre u novom veku

U XVII veku igra Tables u Engleskoj je doživela promene i praktično se pretvorila u kratki Backgammon. Prvi pouzdani pomen termina «Backgammon» datira iz 1635. godine. Engleski igrači razlikovali su novu varijantu od stare, poznate kao Irish (irski Backgammon), koja se smatrala ozbiljnijom, ali je s vremenom kratki Backgammon potisnuo prethodnike. Godine 1743. u Londonu je objavljen prvi detaljni traktat sa opisom pravila i strategija — «A Short Treatise on the Game of Back-Gammon» Edmonda Hoyla (1753, «Kratki traktat o igri Backgammon») — u kojem su zabeležena osnovna pravila kratkog Backgammon-a tog vremena. Zanimljivo je da je tokom XVIII veka igra postala popularna čak i među sveštenstvom, uprkos dugotrajnoj osudi kockanja od strane crkve.

Do XIX veka pravila kratkog Backgammon-a gotovo su u potpunosti poprimila savremeni oblik. Sredinom veka upotreba bara (središnje pregrade) za izbijene figure postala je uobičajena, a pobeda u partiji mogla je vredeti jedan, dva ili tri boda: jednostavna pobeda — kada igrač prvi skine sve svoje figure; gammon — dvostruka pobeda, ako pobednik skine sve figure, a protivnik nijednu; i backgammon — trostruka pobeda, kada pobednik skine sve figure, dok protivnik nijednu i ima bar jednu figuru na baru ili u pobednikovoj kući. Ovaj sistem bodovanja postao je osnova modernih pravila kratkog Backgammon-a.

Najnovije promene — kocka za dupliranje i ponovno buđenje interesovanja

Najveća inovacija 20. veka bilo je pojavljivanje kocke za dupliranje. Tokom dvadesetih godina prošlog veka u njujorškim klubovima osmislili su posebnu Doubling Cube sa stranama označenim brojevima 2, 4, 8, 16, 32 i 64, koja je omogućavala povećanje uloga tokom partije. Ova kocka je igru učinila složenijom, dodajući element procene rizika: igrač je sada morao ne samo vešto da pomera figure, već i da zna pravi trenutak da predloži dupliranje uloga, u zavisnosti od verovatnoće pobede.

Sa pojavom kocke za dupliranje, Backgammon se pretvorio u intelektualnu i uzbudljivu igru novog nivoa, što je doprinelo njegovoj popularnosti među elitom. Šezdesetih godina interesovanje za igru dostiglo je pravi procvat u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi. Veliku ulogu u ovom preporodu imao je princ Alexis Obolensky — potomak ruskih aristokrata nastanjen u Americi, poznat kao «otac modernog Backgammon-a». Godine 1963. osnovao je Međunarodnu asocijaciju Backgammon-a, izradio jedinstvena zvanična pravila i organizovao prve velike turnire. Već 1964. godine u Njujorku je održan međunarodni turnir sa brojnim poznatim ličnostima, a 1967. u Las Vegasu i prvo svetsko prvenstvo u Backgammonu.

Igra je brzo postala popularna: Backgammon se igrao u privatnim klubovima, na univerzitetima i na društvenim događajima. Organizovani su turniri pod pokroviteljstvom velikih kompanija, pojavili su se poznati šampioni i autori knjiga o strategiji, što je učvrstilo status Backgammon-a kao intelektualne i prestižne zabave.

Krajem 20. veka, Backgammon je nastavio da bude popularan u mnogim zemljama. U brojnim državama istočnog Sredozemlja, Backgammon se i dalje smatra nacionalnom igrom: u Grčkoj, Turskoj, Libanu, Kipru i Izraelu duboko je ukorenjen u narodnoj kulturi. U Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama osnovane su nacionalne federacije Backgammon-a koje redovno organizuju prvenstva i lige.

Od početka devedesetih godina, Backgammon je ušao u digitalnu eru: pojavili su se programi za igru protiv računara i analizu partija, a sa razvojem interneta postalo je moguće igrati onlajn sa protivnicima iz celog sveta. Tako je igra, nastala u davnini, uspela da se prilagodi novim epohama i tehnologijama, ne izgubivši svoju intelektualnu privlačnost.

Zanimljive činjenice o Backgammonu

• Kraljevske partije i diplomatski pokloni. Backgammon je od davnina smatran igrom plemstva i često je bio deo diplomatskih darova. Tokom četrdesetih godina 18. veka, osmanski sultan Mahmud I (محمود) poklonio je francuskom kralju Luju XV (Louis XV) raskošan set za Backgammon izrađen od drveta ukrašenog sedefom — simbol prefinjenosti i razuma. Takve table, ukrašene zlatom, slonovačom ili kornjačinim oklopom, čuvane su u kraljevskim kolekcijama kao znak visokog statusa. Setovi iz 18. veka danas na aukcijama dostižu vrednost od desetina hiljada dolara, naročito ako su pripadali poznatim istorijskim ličnostima.
• Zabrane i domišljatost igrača. Tokom svoje duge istorije, Backgammon je više puta bio zabranjivan zbog povezanosti sa kockanjem. Godine 1254. francuski kralj Luj IX zabranio je igru na dvoru, a u Engleskoj je 1526. kardinal Thomas Wolsey (Thomas Wolsey) nazvao Backgammon «đavoljim izumom» i naredio da se spale sve igračke table. Ipak, domišljati majstori pronašli su rešenje: u 16. veku u Engleskoj su počele da se prave sklopive table za Backgammon u obliku knjige. Spolja su izgledale kao tom na polici, dok su iznutra sadržale polje za igru, figure i kockice. To je omogućavalo plemstvu da tajno igra zabranjenu igru — otvorivši «knjigu» za partiju i brzo je zatvorivši u slučaju pretrage. Danas se takvi setovi za Backgammon visoko cene kao retki antikviteti.
• Backgammon u umetnosti i popularnoj kulturi. Zahvaljujući svojoj popularnosti, Backgammon se više puta pojavljivao u umetnosti i književnosti. Holandski slikar Jan Steen (1626–1679) prikazao je seljake kako igraju Backgammon na svojoj slici «The Game of Tric-Trac», prenoseći napetost i uzbuđenje scene. U Ermitažu se čuva druga Steenova slika na kojoj jedan od učesnika prevrće tablu — verovatno posle poraza. Kasnije se Backgammon pojavio i u kinematografiji: u filmu o Džejmsu Bondu «Octopussy» (1983) junak igra Backgammon sa kockicama, čime se naglašava atmosfera rizika i psihološkog dvoboja. U istočnjačkoj književnosti i poeziji, motiv igre često simbolizuje promene sudbine i mudrost u prihvatanju slučajnosti.
• Rekordi i dostignuća. Danas se održavaju međunarodni turniri u Backgammonu na kojima se takmiče najbolji igrači sveta. Od sedamdesetih godina prošlog veka svake godine se održava svetsko prvenstvo u Backgammonu — najpre u Las Vegasu, a zatim u Monte Karlu — okupljajući profesionalce iz celog sveta. Postoje i rekordi povezani sa trajanjem igara: 2018. godine u Azerbejdžanu Rustam Bilalov (Rustam Bilalov) postavio je Ginisov rekord za najduži Backgammon maraton, koji je trajao 25 sati i 41 minut. Još jedan zanimljiv podatak — minimalan broj bacanja kockica potreban da se partija završi iznosi 16 poteza, što su matematičari teorijski izračunali.

Kroz vekove, Backgammon je postao sastavni deo kulturnog nasleđa mnogih naroda. Rođen u drevnoj Persiji, igra je prošla kroz zabrane i preporode, osvojila Istok i Zapad i zadržala svoju privlačnost do danas. Istorija Backgammon-a je istorija ljudske zabave, u kojoj se prepliću duh takmičenja i razmišljanja — od dvorskih učenjaka do srednjovekovnih krčmi i otmenih salona 20. veka. Danas Backgammon nastavlja da povezuje ljude različitih generacija i kultura, nudeći retku kombinaciju sreće i proračuna. Razumevanjem puta koji je ova igra prošla, shvatamo njenu posebnu vrednost — kao kulturni fenomen i kao vežbu za um.

Nakon upoznavanja s bogatom istorijom Backgammon-a, prirodno se javlja želja da se okuša sopstvena veština za tablom. U sledećem delu razmotrićemo pravila ove legendarne igre — od kratkog Backgammon-a (savremene verzije) do istočnog dugog Backgammon-a — i podelićemo praktične savete. Uronite u atmosferu mudrosti i uzbuđenja koju pruža Backgammon i otkrijte svet logičkih duela i drevnih tradicija.

Backgammon — je društvena igra za dva igrača, koja se igra na posebnoj tabli sa 30 žetona — 15 belih i 15 crnih — i dve kocke. Tabla ima 24 polja (uske trouglove) podeljene pregradom na dve polovine. Svaki igrač pomera svoje žetone prema rezultatima bacanja kockica, sa ciljem da ih što pre provede oko table i skine pre protivnika. Partija Backgammona obično traje između 5 i 30 minuta — u zavisnosti od rezultata bacanja i nivoa veštine igrača; dovoljna su dva učesnika i standardni set za igru.

Sa mehaničke tačke gledišta, Backgammon je takmičarska trka sa elementom slučajnosti. Svaki igrač baca dve kocke i pomera svoje žetone po tabli, odlučujući koji žeton i za koliko polja da pomeri. Svako bacanje stvara novu situaciju, a uspeh zavisi i od sreće i od umeća — sposobnosti da se izvuče maksimum iz dobijenih kombinacija. Igra je zanimljiva jer zahteva stalan balans između rizika i sigurnosti: može se igrati oprezno, izbegavajući usamljene žetone koji lako mogu biti skinuti, ili smelo, uz nadu u sreću i postavljanje zamki protivniku.

Backgammon se ceni zbog razvijanja logičkog i kombinacionog mišljenja, sposobnosti predviđanja poteza unapred i donošenja odluka u uslovima neizvesnosti. Osim toga, igra ima i estetsku stranu: prelepe drvene ili intarzirane table, zvuk kockica, ritual bacanja — sve to pruža posebno zadovoljstvo tokom igre. Nije slučajno što je Backgammon vekovima omiljena igra za druženje i intelektualni odmor.

Pravila Backgammona: kako se igra

Pre početka, upoznajmo se sa osnovnim elementima igre. Tabla za Backgammon sastoji se od 24 polja (trouglova) — po 12 sa svake strane. Polja su podeljena na četiri kvadranta po šest: dve «domaće» zone (po jedna za svakog igrača) i dve spoljne. U sredini table nalazi se pregrada — linija na koju se u kratkom Backgammonu stavljaju «skinuti» žetoni. Svaki igrač ima 15 žetona svoje boje, a kretanje se određuje bacanjem dve kocke sa brojevima od 1 do 6. U nastavku su prikazana pravila za dve glavne varijante igre — kratki Backgammon (moderni backgammon) i dugi Backgammon.

Kratki Backgammon

• Početno postavljanje. U kratkom Backgammonu, žetoni svakog igrača raspoređeni su prema tačno određenom obrascu: 2 žetona na 24. polju (najudaljenijem od protivnikovog «doma»), 5 žetona na 13. polju, 3 žetona na 8. polju i 5 žetona na 6. polju. Tako su žetoni raspoređeni između domaće i spoljne polovine table. Igrači sede jedan naspram drugog, svaki sa svojom domaćom zonom ispred sebe (polja 1–6 za bele i ogledalo za crne). Potezi se izvode u suprotnim pravcima: beli se kreću suprotno od smera kazaljke na satu, a crni — u smeru kazaljke na satu. Cilj igre je da prvi provedeš sve svoje žetone oko table i skineš ih pre protivnika.
• Redosled poteza. Na početku partije svaki igrač baca po jednu kocku. Igrač koji dobije veći broj počinje igru i koristi obe vrednosti za prvi potez. Ako oba igrača dobiju isti broj, ponovo bacaju dok se ne dobiju različiti rezultati. Nakon toga, svaki igrač u svom potezu baca dve kocke i pomera žetone u skladu sa dobijenim brojevima.
• Kretanje žetona. Brojevi na obe kocke pokazuju za koliko polja se može pomeriti jedan ili dva žetona. Svaki broj koristi se kao poseban potez. Na primer, ako padne 5 i 3, možeš pomeriti jedan žeton za 5 polja i drugi za 3, ili jedan žeton ukupno za 8 polja, pod uslovom da je međupolje slobodno. Žetoni se mogu kretati samo napred — ka svom «domu», tj. ka manjim brojevima polja. Žeton se ne može postaviti na polje koje zauzimaju dva ili više protivnikova žetona. Ako je na polju samo jedan protivnikov žeton (blot), može se skinuti — protivnikov žeton se uklanja sa table i postavlja na pregradu, odakle kasnije mora biti vraćen u igru.
• Dupla. Ako obe kocke pokažu isti broj (na primer 6–6 ili 3–3), igrač može da iskoristi svaki broj dva puta, tj. da napravi četiri poteza umesto dva. Na primer, kod bacanja 6–6 možeš pomeriti jedan ili više žetona po 6 polja četiri puta. Takav rezultat se smatra srećnim jer omogućava brz napredak i može promeniti situaciju na tabli u tvoju korist.
• Obavezni potezi. Igrač mora da iskoristi obe vrednosti sa kockica (ili sve četiri u slučaju duple), ako to pravila dozvoljavaju. Ako je moguć samo jedan potez, koristi se veća vrednost. Ako nijedan potez nije moguć (na primer, svi putevi su blokirani protivnikovim žetonima), potez se preskače. Takva situacija može nastati kada su svi tvoji žetoni na pregradi, a ulazna polja zauzeta sa dva ili više protivnikovih žetona.
• Skidanje i pregrada. U kratkom Backgammonu moguće je skinuti protivnikove žetone: ako tvoj žeton stane na polje gde se nalazi samo jedan protivnikov žeton, on se skida i stavlja na pregradu — središnji deo table. Skinuti žeton se privremeno uklanja iz igre. Pre nego što igrač napravi druge poteze, mora vratiti sve žetone sa pregrade na tablu. Povratak se vrši prema bacanju kockica: na primer, ako padne 4 i 6, žeton može da uđe na polje 4 ili 6 u protivnikovom «domu», ako ta polja nisu zauzeta sa dva ili više žetona. Ako su sva moguća polja zauzeta, potez se preskače. Kada se svi skinuti žetoni vrate, preostale vrednosti bacanja se odigravaju na uobičajen način.

Dugi Backgammon

• Početno raspoređivanje i smer kretanja. U dugom Backgammonu (istočna varijanta) svih 15 kamenčića svakog igrača počinju iz jedne tačke — sa «glave». Glava belih nalazi se na desnoj, najudaljenijoj tački domaće zone crnih, dok se glava crnih nalazi simetrično, na desnoj, najudaljenijoj tački doma bele zone. Drugim rečima, obe glave se nalaze u suprotnim uglovima iste dijagonale table. Igrači pomeraju svoje kamenčiće u istom smeru — suprotno od kazaljke na satu (iz perspektive belih). Za razliku od kratkog Backgammona, putevi belih i crnih kamenčića se ne sudaraju direktno: izgleda kao da se međusobno prate oko table. Beli se kreću od svoje glave kroz domaću zonu crnih, zatim kroz njihovu spoljašnju zonu, dalje kroz spoljašnju zonu belih i završavaju u svojoj kući; crni se kreću na sličan način — od svoje glave u beloj zoni ka svojoj kući.
• Redosled poteza. Redosled prvog poteza u dugom Backgammonu određuje se isto kao i u kratkom: svaki igrač baca po jednu kocku, a onaj koji dobije veći broj počinje igru koristeći zbir obe kocke za svoj prvi potez. Ako padnu isti brojevi, kocke se ponovo bacaju dok se ne pojavi razlika. Nakon određivanja prvog igrača, potezi se smenjuju: svaki potez počinje bacanjem dve kocke. Dobijene vrednosti određuju za koliko tačaka se kamenčići mogu pomeriti. Igrač mora iskoristiti oba broja ako je to dozvoljeno pravilima; ako padne dupli (isti broj na obe kocke), svaki broj se koristi dva puta, što daje četiri poteza. Potez traje dok se ne odigraju svi mogući pokreti prema dobijenim vrednostima.
• Kretanje i pravila bacanja. Kretanje kamenčića se zasniva na istim osnovnim principima: kamenčić se pomera sa glave za onoliko tačaka koliko pokazuje bacanje, pod uslovom da krajnja tačka nije zauzeta protivnikovim kamenčićem. U dugom Backgammonu zabranjeno je postaviti kamenčić na tačku koju je zauzeo protivnik — nema izbijanja, i tačka pripada prvom kamenčiću koji je stao na nju. Dakle, u ovoj varijanti ne postoje bar ni izbijeni kamenčići. Ostala pravila bacanja ista su kao u kratkom Backgammonu: svaki broj na dve kocke daje poseban potez (ili se mogu kombinovati ako su sve međutačke slobodne); ako padne dupli, igrač ima četiri poteza sa tim brojem. Potezi se moraju odigrati uvek kad je to dozvoljeno pravilima. Postoji važno ograničenje: sa glave se može izvesti samo jedan kamenčić po potezu. Izuzetak je prvi potez: ako padne dupli 6–6, 4–4 ili 3–3, klasična pravila dozvoljavaju iznošenje dva kamenčića odjednom («izlazak 2 kamenčića»). U svim ostalim slučajevima dozvoljeno je izvesti samo jedan kamenčić po potezu. Ovo pravilo čini početak igre strateški zahtevnijim: ne može se odmah raspršiti svih 15 kamenčića i napredovanje zahteva planiranje.
• Blokade i ograničenja. U dugom Backgammonu, iako nije dozvoljeno izbijanje protivničkih kamenčića, blokiranje njihovog kretanja ostaje važan deo strategije. Dva ili više kamenčića na istoj tački čine je zatvorenom za protivnika. Igrači grade tzv. «prime» — nizove uzastopnih zauzetih tačaka — kako bi usporili napredak protivnika. Na primer, zatvaranjem 4–5 uzastopnih tačaka moguće je znatno zadržati protivnika. Ipak, pravila dugog Backgammona zabranjuju «potpunu blokadu»: nije dozvoljeno napraviti niz od šest uzastopnih zatvorenih tačaka iza kojih bi ostali svi protivnikovi kamenčići. Najmanje jedan kamenčić protivnika mora imati mogućnost prolaska. Ako blok od šest tačaka potpuno zarobi sve protivnikove kamenčiće, takav potez se smatra nevažećim. U praksi, šestotačkasti blok je dozvoljen samo ako je bar jedan protivnikov kamenčić već prošao dalje. U suprotnom, blokiranje ostaje ključna taktika: bez mogućnosti izbijanja, pobeda se postiže pametnim manevrisanjem i stvaranjem prepreka.
• Iznošenje kamenčića. Kada svih 15 tvojih kamenčića završi krug i uđe u tvoju domaću zonu (poslednjih šest tačaka), počinješ da ih iznosiš sa table, kao u kratkom Backgammonu. Pravila iznošenja su ista: broj dobijen na kocki omogućava iznošenje kamenčića sa odgovarajuće tačke; ako na toj tački nema kamenčića, pomera se figura unutar doma ili se iznosi kamenčić sa sledeće zauzete tačke. Pošto u dugom Backgammonu nema izbijanja, proces iznošenja je jednostavniji: cilj svakog igrača je da što brže ukloni sve svoje kamenčiće.
• Bodovanje i pobeda. U dugom Backgammonu obično se igra na jedan poen po partiji. Pobeđuje onaj ko prvi ukloni sve svoje kamenčiće sa table. Ako pobednik ukloni sve kamenčiće, a protivniku ostane bar jedan, to je obična pobeda — jedan poen. Ako protivniku ne ostane nijedan kamenčić, pobeda vredi duplo. U zvaničnim mečevima partije se igraju do unapred dogovorenog broja poena. Kocka za dupliranje se u dugom Backgammonu retko koristi i pojavljuje se samo u treninzima ili igrama na sreću.

Početnicima se često savetuje da počnu sa kratkim Backgammonom, jer mogućnost izbijanja čini igru dinamičnijom i zanimljivijom. Dugi Backgammon se ceni zbog svoje strateške čistoće: uspeh zavisi gotovo isključivo od taktike, a element slučajnosti se pojavljuje samo pri bacanju kockica, što minimizuje rizik od poraza zbog sreće. Savladavanjem obe varijante bolje ćeš razumeti sve nijanse ove fascinantne igre.

Saveti za početnike u Backgammonu

Backgammon — je igra u kojoj veština dolazi sa iskustvom. Da bi napredovao brže, važno je razumeti osnovne taktičke principe i izbegavati tipične greške. U nastavku su saveti podeljeni u tri grupe: opšti taktički pristupi, greške početnika i ideje za napredniju strategiju. Ove preporuke su korisne i u kratkom i u dugom Backgammonu (uz odgovarajuće prilagođavanje pravila).

Taktički pristupi

• Gradi «kuću» i ankore. Trudi se da što ranije zauzmeš tačke u svojoj domaćoj zoni — naročito petu tačku, poznatu kao «zlatna tačka». Zauzete tačke u kući otežavaju povratak izbijenih kamenčića protivnika u kratkom Backgammonu i olakšavaju završno iznošenje tvojih figura. Takođe, korisno je napraviti anker — tačku u protivnikovoj zoni na kojoj stoje tvoja dva kamenčića. Anker (posebno na 20. ili 21. tački protivnika) služi kao oslonac: usporava njegov napredak i pruža utočište tvojim kamenčićima. U dugom Backgammonu je važno rano izvući kamenčiće napred i zauzeti nekoliko tačaka da ne bi ostao blokiran na glavi.
• Ne ostavljaj kamenčiće same bez potrebe. Pojedinačni kamenčići (blotovi) su ranjivi: u kratkom Backgammonu ih protivnik može izbaciti, dok ih u dugom može blokirati. Pokušaj da pomeraš kamenčiće u parovima, kako bi se međusobno štitili. Pre poteza razmisli: da li će neki kamenčić ostati sam na otvorenoj tački? Ako da — odluči da li vredi rizikovati ili je bolje igrati sigurno. Ipak, preterana opreznost može biti štetna: ponekad vredi rizikovati blot da zauzmeš ključnu tačku ili usporiš protivnika. Nađi ravnotežu između sigurnosti i hrabrosti.
• Fokusiraj se na gradnju blokova (prime-ova). Nekoliko tvojih kamenčića uzastopno raspoređenih po tačkama stvara ozbiljnu prepreku protivniku. Idealni blok ima šest zatvorenih tačaka, ali i četiri ili pet uzastopnih daju veliku prednost. Trudi se da gradiš blokove u svojoj spoljašnjoj zoni da usporiš protivnika, ili u kući da olakšaš završno iznošenje kamenčića. U dugom Backgammonu nije dozvoljeno potpuno blokirati sve protivnikove kamenčiće: bar jedan mora imati mogućnost prolaska. U kratkom Backgammonu to je tehnički moguće, ali teško izvedivo. U svakom slučaju, princip ostaje isti: bolje je sigurno zatvoriti tačku nego pokušati izbaciti dodatnog kamenčića, naročito ako protivnik ima kamenčiće na baru.
• Pazi na raspored kamenčića po tabli. Izbegavaj nagomilavanje previše kamenčića na jednoj tački — tzv. «stubove». Na primer, pet kamenčića na jednom trouglu obično je previše: te resurse je bolje rasporediti za kontrolu drugih pozicija. S druge strane, ne ostavljaj previše pojedinačnih kamenčića (blotova), kako ih ne bi izložio riziku. Igraj fleksibilno: rasporedi kamenčiće tako da svaki bacanje kockica donese korisnu potezu i ojača tvoj položaj.
• Uvažavaj fazu igre. Na početku je važno izvesti kamenčiće sa glave i zauzeti ključne tačke; u sredini učvrsti pozicije i odluči da li ćeš igrati na brzinu ili usporavati protivnika; na kraju igraj pažljivo ili rizikuj u zavisnosti od situacije — iznosi kamenčiće pažljivo ako vodiš i pokušaj da otežaš poteze protivniku ako zaostaješ.

Greške početnika

• Igranje bez plana. Početnici često igraju «po situaciji», bez opšte strategije. Na primer, kada vide priliku da skinu protivnički žeton, odmah to urade, ne razmišljajući o položaju svojih figura. Ili guraju sve žetone napred, ne štiteći pozadinu. Procijenite položaj nakon svakog bacanja: šta donosi veću korist — napad ili učvršćivanje pozicije? Ponekad je bolje ojačati svoj dom ili izvući zaostale figure nego rizikovati zbog jednog udarca.
• Previše pasivna igra («igra u kući»). Druga krajnost — previše oprezna igra. Početnici se često plaše da ostave otvorene žetone i tako gube poteze beskorisnim pomeranjima. Na primer, stalno pomeraju žetone unutar kuće umesto da napreduju. To dovodi do gubitka tempa i inicijative. Ne bojte se da malo rizikujete, posebno na početku partije, kada čak i oboren žeton može brzo da se vrati u igru. U Backgammonu je tempo ključan — bolje je kretati se napred uz određeni rizik nego stajati i dozvoliti protivniku da zauzme sve ključne tačke.
• Zanemarivanje rezultata i udvostručavanja (za kratki Backgammon). U mečevima na poene početnici često zaboravljaju na strategiju udvostručavanja. Nepoznavanje načina korišćenja kocke za udvostručenje ili prihvatanja udvostručenja je greška koja vodi do propuštenih prilika. Zapamtite: ako sigurno vodite, slobodno ponudite udvostručenje — inače rizikujete da osvojite samo 1 poen tamo gde ste mogli 2. I obrnuto, ako ste daleko iza bez šanse — bolje je odustati kod udvostručenja i sačuvati poene za sledeću partiju.
• Pogrešan proračun verovatnoća. U Backgammonu mnogo toga zavisi od šanse da padnu određeni brojevi. Česta greška — neprocenjivanje rizika da se ostavi otvoreni žeton. Na primer, početnik može ostaviti otvoreni žeton šest polja od protivnika misleći «verovatno neće pogoditi». Ali šansa je zapravo velika — oko 17%. Ili, obrnuto, plašiti se retkog duplog bacanja koje protivnik treba za pobedu, iako je verovatnoća isto oko 17%. Postepeno učite osnovne verovatnoće u Backgammonu — koji su bacanja najverovatnija i kolika je šansa da određeni potez uspe. To pomaže pri donošenju odluka: ponekad možete ostaviti jedan otvoreni žeton ako je verovatnoća da bude pogođen samo 8%, a dobitak od takvog poteza veliki.
• Preuranjeni prelazak u trku. U kratkom Backgammonu postoje dva osnovna stila igre — kontaktna igra (sa pokušajima da se obore i blokiraju figure) i trka (kada oba igrača pokušavaju da izbegnu rizike i izvedu figure kući). Česta greška — prelazak u trku prerano, dok protivnik još ima jak položaj. Na primer, početnik može pokušati da pobegne sa svim figurama, iako protivnik već ima izgrađene blokove ispred — i na kraju biva sustignut i oboren. Ili obrnuto, ostati predugo u borbi kada je već trebalo pobeći (ako ste ispred po udaljenosti). Ovde pomaže brojanje pipova — ukupnog broja polja koje svaka figura mora da pređe do cilja. Naučite da procenite ko ima kraći put. Ako ste daleko ispred po pipovima — izbegavajte kontakte i vodite figure kući. Ako ste daleko iza — otežajte igru protivniku, jer bez srećnog udarca ne možete pobediti.

Napredne strategije

• Upravljanje rizicima i planiranje poteza. Iskusni igrači proračunavaju posledice svojih poteza, procenjuju moguća bacanja protivnika i predviđaju kako će se pozicija promeniti nakon njih. Uzimaju u obzir gde su ostavili usamljene figure, koja polja su otvorena i koje poteze protivnik može da iskoristi. Razmišljaju kao šahisti: ne samo o svom sledećem potezu, već i o mogućim protivpotezima.
• Princip «sigurno ili hrabro». U svakoj poziciji postoji agresivan i oprezan potez. Agresivan može ostaviti otvoreni žeton, pokušati da obori protivnikov ili da zaoštri situaciju; oprezan učvršćuje kuću, zatvara polja i smanjuje rizik. Veština je u tome da se zna kada primeniti koji stil: ako gubite, igrajte hrabrije kako biste pokušali da preokrenete tok igre; ako vodite — igrajte sigurno, bez davanja šansi protivniku. Postavka table je uvek važna: ponekad se čak i igraču koji vodi isplati rizikovati da bi ubrzao pobedu, dok onaj koji gubi treba da sačeka protivnikovu grešku.
• Upravljanje rezultatom meča. U mečevima (na primer do 5 ili 7 poena) taktika se menja u zavisnosti od trenutnog rezultata — to se zove strategija meča. Na primer, ako vam nedostaje samo 1 poen do pobede, a protivniku 3, treba da budete oprezniji sa ponudom za udvostručenje, jer poraz nije presudan; u takvim slučajevima primenjuje se Crawfordovo pravilo, koje ograničava udvostručenje u određenoj igri. Poznavanje osnovnih principa strategije meča korisno je na turnirima, iako detaljno proučavanje prevazilazi osnovne preporuke.
• Tehnički završeci i iznošenje figura. Pri iznošenju figura iskusni igrači uzimaju u obzir mnoge detalje. Na primer, «pravilo 25%»: čak i ako gubite, ali imate oko četvrtinu šanse da pobedite ako protivnik pogreši, vredi nastaviti igru. Takođe je važno zadržati figure na daljim tačkama kuće što duže, ako ih protivnik još može blokirati, kako biste povećali šansu za iznenadni backgammon. U dugom Backgammonu ključno je — ne ostati predugo na glavi, jer će protivnik imati vremena da izgradi blok i značajno smanji vaše šanse za pobedu.

Glavni savet — igrajte i analizirajte. Nakon svake partije korisno je pregledati svoje poteze: gde ste pogrešili i koji bi potez bio bolji. Praksa i pažljivo posmatranje igre protivnika postepeno unapređuju vaše veštine. Backgammon — igra koju možete naučiti za nekoliko minuta, ali je možete usavršavati celog života, uživajući u svakom napretku.

Backgammon — fascinantna igra koja kombinuje sreću i strategiju, jednostavnost i dubinu. Kada naučite pravila i savladate prve taktičke tehnike, otkrićete svet intelektualne zabave proveren vremenom. Nije važno ako vam se u početku sreća ne osmehuje — svaka partija vas nečemu nauči: strpljenju, proračunu, sposobnosti da prihvatite poraze i radosti pobede. Ova igra je posebna jer uvek ima prostora za napredak: od kućnog igrača do turnirskog majstora.

Kada probate svoje veštine na tabli, osetićete koliko je Backgammon privlačan: poželećete revanš, da isprobate novu tehniku ili proverite strategiju koju ste videli. I što je najvažnije — igra spaja ljude. Partija Backgammona uz šolju čaja može zbližiti ljude različitih generacija i kultura, jer jezik kockica i figura razume se bez reči. Intelektualno nadmetanje, prijateljske šale i uzbuđenje pri srećnim bacanjima — sve to čini jedinstvenu atmosferu igre Backgammon.

Nadamo se da će vam ova pravila i saveti pomoći da igrate Backgammon sa samopouzdanjem i da razvijate svoje veštine. Čak i malo iskustva pomoći će vam da bolje razumete strategiju, proračunate poteze i uživate u procesu. Trudite se da primenjujete naučene principe, posmatrajte protivnika i postepeno razvijajte sopstveni stil — tako će igra postati zanimljiva i poučna. Spremni da se okušate? Igrajte Backgammon onlajn — besplatno i bez registracije!